sren

Novosti

Drugi dan “Bojčin kampinga”

Drugog dana kampa, 18.9.2018. dekan Fakulteta za primenjenu ekologiju Futura, prof. dr Jordan Aleksić, održao je uvodnu reč o zamisli eksperimentalnog kampa pod nazivom ,,Bojčin kamping”, razvitku kreativnosti kod mladih, važnosti iluzije kao jednog od modela kampa i važnosti instruktivnih priča koje kamperima, kao posmatračima, omogućavaju, kako edukaciju, tako i međusobnu interakciju među kolegama, da se zajedničkim snagama analiziraju podaci o određenim ekološkim temama.

U nastavku je održana prezentacija pod nazivom “Retrospektiva kampova (modeli kampova) od 2000-2017. godine” koji su realizovani u okviru Fakulteta za primenjenu ekologiju – Futura, u saradnju sa raznim udruženjima, Ministarstvom za zaštitu životne sredine, Gradskim zelenilom, Javnim preduzećem ,,Srbijašume”, i drugima, kako bi se realizovali kampovi koji su se odnosili na akcije čišćenja Velikog ratnog ostrva od čvrstog otpada. U toku ovog izlaganja, svoju reč su dali prof. Jordan Aleksić, asistent Dejan Marković i asistent Goran Knežević. Govorilo se o kampovima, njihovom značaju, volonterskim akcijama, restauracijama zelenih površina, pa i rekonstrukciji značajnijih objekata na ekološki način. Takođe, asistent Goran Knežević je dao kratak osvrt na međunarodne ekološke kampove, njihovo udruživanje i njihov značaj.

Nakon toga je održana prezentacija dr Radomira Č. Mandića o temi prirodnog kapitala, zaštite prirode i prirodih retkosti. Akcenat je stavljen na sakupljačku privredu, sivu ekonomiju, njene potencijale i mogućnosti da se ona sprovodi pravilno, racionalno, održivo i ekonomično. Radomir Mandić je napravio i osvrt na važnost biodiverziteta i ekosistema, kako za životnu sredinu, tako i za ishranu zbog sve većeg porasta broja ljudi, zagađivanja životne sredine i njenog urušavanja, kako vi bi se očuvala staništa i živa bića, s obzirom na brz nestanak vrsta na planeti Zemlji. Tokom prezentacije skrenuta je pažnja i na različite stepene zaštite, EMERALD mrežu, Naturu 2000 i aktivnosti očuvanja raznih vrsta na teritoriji Srbije, među kojima je, u prvom planu, beloglavi sup za kojeg su u skorije vreme obezbeđena hranilišta kako bi se ova vrsta, obnovila na ovim prostorima.

Jovan Milivojević je potom prezentovao nalaze svog diplomskog rada pod nazivom: “Integralno očuvanje animalnih genetičkih resursa i biodiverziteta zaštićenih prirodnih dobara”. U okviru rada, autora je posvetio pažnju Bojčinskoj šumi hrasta lužnjaka, njenom geografskom položaju, značaju, vrednosti biodiverziteta, kao i vrednosti koju ima jer je stanište autohtone rase svinje mangulice, čiji uzgoj se na ovom prostoru sprovodi na pravilan i održiv način. Istaknuta je važnost autohtonih rasa zbog genetičke varijabilnosti i genetičkog osvežavanja jer se na taj način čuva banka gena i dobija kvalitetno, zdravije meso. Takođe, posebna pažnja je posvećena i značaju tradicionalnih proizvoda, povezivanju kulture i turizma na ovom prostoru.

Za kraj programa drugog dana, kamperima je predavanje održala Adiba Džudović, diplomirani inženjer šumarstva, zaposlena u JP ,,Srbijašume”, koja je posvetila svoju prezentaciju šumama, njihovim funkcijama, značajnosti za planetu Zemlju i za društvo, na održivo korišćenje, probleme, zakonsku regulativu i potrebne promene u ovoj oblasti.